Удружење пензионера Министарства унутрашњих послова у Ваљеву добитник је Награде града за хуманост у 20127. години. Удружење је основано 2002. године, има око 300 чланова. Његова превасходна улога је старање о друштвеном животу и здрављу својих чланова. Иако су чланови Удружења углавном људи трећег животног доба, они дају важан допринос у добровољном давалаштву крви. То их је најпре и кандидовало за Награду града Ваљева.
У ресторану “Код Микице Носоње” разговарамо са Владом Миливојевићем, председником Удружења и Драганом Васићем, председником Комисије за спортске активности. То су ветерани у добровољном давалаштву крви. Влада држи рекорд од 155 пута, а Драган је, знатно млађи, дао крв близу 100 пута.
Иако у оваквим разговорима питање колико им значи Награда града Ваљева саговорницима поставимо на крају, сада смо га Влади и Драгану поставили на почетку. И то је на добар начин отворило разговор.
Влада каже да Награда града Удружењу значи много. Несумњиво је да је ваљевско Удружење, које обухвата и чланове из преосталих пет општина нашег краја, вероватно најбоље од свих подружница пензионера Министаства унутрашњих послова. То је у предлогу за награду потврдио и председник Удружења пензионера МУП-а Србије др Андреја Савић. Ваљевско Удружење примерно је и у другим областима, као што су брига о здрављу својих чланова, набавка лекова, организовање путовања, спортске активности, старање о достојанственом испраћају на вечни починак, несумњиво је, ипак, да је ову награду најпре заслужило због организовања добровољног давалаштва крви. Удружење је било спремно да се одазове и у најосетљивијим, хитним тренуцима, када би то Одељење за трансфузију наше болнице затражило. Годишње су тако биле организоване по две, три акције, на којима би се прикупило од 30 до 50, па понекад и више боца крви. Понајвише због тога наша болница није била у неприлици да мора да откаже операције због евентуалног недостатка крви.
Зато нам је драго и велико охрабрење, каже Влада, да смо од града Ваљева добили ово признање. Јер, наши чланови, па и други даваоци, не учествују на овим акцијама због оловке, мајице, чаше вина или ручка. Ми смо вођени свешћу да ако можемо да дамо крв, да то и учинимо. И треба нам само мало људске пажње. Даваоци су у огромној већини људи са основним и средњошколским образовањем, њима је до друштвеног признања теже доћи него онима са факултетима. Ако несебично урадимо нешто добро за људе у невољи, некако очекујемо да чујемо и речи: хвала вам. Зато нам је ова награда значајна.
Раније су даваоци добијали два слободна дана, у Крушику ко пет пута да крв ишао је на море или у бању, даваоци су препознавани у болници и Дому здравља.
Данас када се човек, у невољи, позове на статус добровољног даваоца, најчешће, или по правилу, добије питање: Ко те терао? Драган Васић додаје и другу варијанту: Па шта! Па, ништа, одговорио је. Закажите ми онда преглед за седам дана. То обесхрабрује људе и будуће даваоце.
Наши саговорници сматрају да није добро законско решење по коме се од 1. маја акције доборвољног давалаштва неће организовати на локалном нивоу. То преузима Завод за трансфузију крви из Београда. Да би уопште дошли услов је да се предвиди 50 боца крви. То је тешко гарантовати, сматрају наши саговорници. Када не успемо први пут, да ли ће републички завод доћи и следећи пут. Они сматрају да је ово решење наметнуто због проблема које има Београд. На тај начин ће се превасходно обезбедити здравствене установе у главном граду, а унутрашњост ће бити у лошијем положају него што је сада.
Удружења пензионера размењују посете. Кад из других градова дођу у Ваљево, овде им се омогући да обиђу Музеј, Кулу, Ћелије, Бранковину. Без трке и журбе.
Изненађујуће, пензионери могу да се такмиче у чак шест спортских дисциплина. Драган Васић, председник те комисије, каже да се ваљевски пензионери с пуно успеха такмиче у свих шест дисциплина.
