Победник Овчарске изложбе, која је данас одржана у Причевићу, је Коста Андрић из Драгодола, а Љубица Стојковић из Станине реке је освојила награду за најбоље услове за гајење грла. Ове године, наградни фонд који је опредељен буџетом града Ваљева је 200.000 динара, а одазвали су се и бројни спонзори, који су наградили најбоље одгајиваче оваца.
Око 30 одгајивача оваца се такмичило са 300 грла у категоријама:
старије овце-шампион: Слободан Гавриловић из Дегурића,
млађе овце, шампион Живота Поповић, Царина,
двиске, шампион Александар Станаревић, Каменица,
старији овнови, шампион Александар Станаревић, Каменица,
млађи овнови, шампион Зоран Петровић из Златарића.
У Причевићу је данас одржан и 3. Фестивал јагњећег печења, са 120 учесника, чиме је овогодишњи фестивал премашио очекивања организатора, јер је број учесника, али и посетилаца никад већи.
Слило се у Причевић данас на хиљаде посетилаца не само из овог краја, већ и из осталих делова Србије. Организатори данашњег догађаја, предузеће „Агроразвој-ваљевске долине“ и Пољопривредна саветодавна стручна служба, под покровитељством града Ваљева су се побринули да данашњи скуп протекне у најбољем реду.
Осим великог броја излагача оваца, тезги на којима је могло да се купи јагњеће и прасеће печење, одржана су и стручна предавања о сточарству, али и о осигурању усева пољопривредника у сарадњи са „Дунав осигурањем“.
Дом здравља Ваљево је и ове године организовао Медицинско село, у оквиру кога су мештани овог, али и околних села могли да се прегледају без здравствене књижице, али и да провере своје здравље код бројних лекара који су данас само за њих дошли у Причевић.
Манифестацију је посетио градоначелник Ваљева др Слободна Гвозденовић са сарадницима, који је веома задовољан организацијом, а указао је и да град Ваљево веома улаже у пољопривреду последњих година.
„Од 2016. године је шест пута повећан буџет и субвенције за пољопривреду и трудићемо се да у следећем буџету та цифра буде знатно већа. Годину и по дана су интензивни радови у селима, нарочито који се односе на асфалтирање путева и поправку инфраструктуре која је од животног значаја за село. То се односи на водоснабдевање, али и на постављање базних станица за мобилну телефонију. У Причевићу је велики број младих људи остао на селу, али и велики број људи који су завршили школе и вратили се на село, што је за Србију велики куриозитет. Имамо велику миграцију становништва, не само из села у град, него и из Србије у друге земље. Трудићемо се да задржимо сво младо и радно способно становништво и да омогућимо да већ идуће године ова манифестација, буде централна манифестација што се сточарства тиче, за почетак у Западној Србији, а трудићемо се да то буде и бренд Србије“, рекао је градоначелник Гвозденовић и истакао да се први позитвни резултати већ виде.
Да је квалитет изложених грла ове године бољи, него претходних, потврдио је и дугогодишњи члан жирија, професор Пољопривредног факултета у Београду др Цвијан Мекић, eксперт за сточарство.
„Jа сам ове године презадовољан, тако да смо сви чланови комисије имали тежак задатак да проценимо, разврстамо по категоријама и да поделимо награде које је домаћин ове године одредио. Задовољан сам овогодишњом изложбом и надам се да критика увек добро дође кад је добронамерна, са циљем да они схвате шта треба да поправе у технологији одгајивања када дођу на овакве манифестације да имају да покажу оно што је најбоље у њиховим стадима. Ова изложба је много боља у односу на прошлогодишњу изложбу“, оценио је овогодишњу изложбу проф. Мекић. је истакао да је приметно да велики број младих пољопривредних прозвођача био присутан данас у Причевићу.
„Они су решили да се баве једним пламенитим послом, јер бављење сточарством је један тежак посао који изискује 365 дана рада и овде смо имали данас велики број младих одгајивача. Млади произвођачи су ми постављли питања и указао сам им шта треба да ураде. Посебно смо обратили пажњу на те младе пољопривредне произвођаче који виде да у будућем послу могу да живе сточарства, које је врло захтевна производња. Она земља која има развијену сточарску производњу ће бити развијена, а то су светски стандарди, јер степен развијености једне земље се мери по степену развоја сточарства, а код нас учешће сточарства у бруто производу је 30% и мање од бруто производа. По светским стандарима стање у аграру те земље је лоше, а код нас је стање у сточарству лоше, не требамо да се заваравамо, врло је лоше. Надам се да је коначно стао тај тренд опадања бројног стања и у овчарству се нешто и повећало, али се надам у будућем периоду то треба да крене ка горе јер то је та кооперативна предност са свим условима које наша земља поседује. Ми смо аграрна држава и развој сточарства треба да буде приоритет пољопривредне производње. Без развијеног сточарства нема успешне ратарске производње. Уколико целокупну ратарску производњу не трансформишемо кроз килограм меса, литар млека, кроз јаја, вуну, лоше нам се пише када извозимо сировине кукуруз, пшеницу и све остало, а не финалне производе као што су јунећи и јагњећи трупови и све оно што светско тржиште данас тражи“, образложио је стање у сточарству проф. Мекић.
Ваљевски овчари су у благој предности по његовом мишљењу, захваљујући првенствено стручним људима који раде у ваљевском крају и локалној самоуправи која је имала слуха у последњих 15, 20 година колико се ове манифестације одржавају.
„Тадашња Дирекција за робне резерве је препознала потенцијал овог краја за развој ове значајне гране сточарства и ви сте једна од ретких локалних самоуправа која је у свом власништву имала преко 2000 до 3000 приплодних оваца које сте делили одабраним пољопривредним произвођачима. Они су касније кроз натуралну производњу враћали грла другим произвођачима, који су то настављали. Више пута сам истицао да је то био добар пример добре сарадње локалне самоуправе и пољопривредних произвођача који се баве овчарском производњом.“
У културно-уметничком програму учествовали су чланови КУД-ова „Градац“ и „Крушик“, певачка група „Веселице“, као и ученици Основне школе „Илија Бирчанин“ из Става.
