Центар за мониторинг и евалуацију представио је у Ваљеву студију „Еколошки ризици одбрамбене индустрије Републике Србије“. Истраживање је обављено уз финансијску помоћ мисије ОЕБС у Србији, а студија је обухватила анализу тренутног стања и проблема, као и индустријски потенцијал одбрамбене индустрије Србије са аспекта могућег еколошког загађења.
Говорећи овом приликом о резултатима опсежног истраживања и могућих ризика загађења ваздуха, земљишта и воде, руководилац пројекта проф.др Момчило Милиновић, нагласио је да Ваљевци немају разлога да страхују од могућег еколошког загађења од стране „Крушика“ и његових производних погона. „Имамо индустрију бољу него што мислимо.Чак и кад би „Крушик“ производио седам пута више него сада, не би дошло до еколошке опасности по околину. Ипак, не можемо да не размишљамо о томе шта ће се дешавати у будућности, јер су погони ваљевског „Крушика“ стари, па се мора мислити и о еколошким аспектима у привредно-индустријском развоју “, рекао је проф. Милиновић и додао да „Компанија „Крушик“ из Ваљева представља произвођача артиљеријске и ракетне муниције одређеног типа која се врло блиско сусреће са еколошким ризицима интеграције експлозивних материја у муницију. Највећи ризици су поступци ливења и пресовања експлозивних материја и смеша аморфних експлозива избачених у ваздух у поступку проветравања производних погона. Иако постоји врло оштра војно-контролна регулатива, опрема за проветравање и контролу дотрајала је и захтева чешће поступке провере него што је то предвиђено периодичним прегледима. Посебан проблем у фабрикама „Крушик“ и „Слобода“ у Чачку представљају дисперговани прахови алуминијума, магнезијума и других метала који су додаци пиротехничким смешама и иницијалним средствима у току завршне интеграције муницијских склопова“, рекао је проф. Милиновић у Ваљеву.
Студија „Еколошки ризици одбрамбене индустрије Републике Србије“ осим резултата истраживачког тима фокусираним превасходно на војне индустрије у Ваљеву, Чачку, Ужицу и Лучанима, у складу са стратешким правцима развоја војне индустрије Србије, обухвата и закључке и препоруке пре свега намењене и упућене Министраству одбране и Министарству заштите животне средине РС, органима локалне самоуправе и менаџменту фабрика војне индустрије.
Округлом столу одржаном у Ваљеву, осим представника истраживачког тима, Центра за мониторинг и евалуацију, ОЕБС-а и Министарства одбране, нису присуствоали многи други најављени учесници. Ипак, презентација проф. Милиновића изазвала је пажњу овдашњих медија, што ће омогућити да шира јавност буде упозната са резултатима истраживања која су у директној вези са тренутним стањем животне средине у Ваљеву и околини, као и о пројекцијама за будућност. На новинарско питање зашто студија није обухватила и истраживање на тему шта се дешева са остацима од НАТО бомбардовања у ваљевском „Крушику“, проф. Милиновић је рекако да се студија није тиме бавила, али да би ово новинарско питање свакако и званично требало да уђе у коначни извештај о реализацији овог пројекта.
Након Ваљева, Центар за мониторинг и евалуацију предвидео је одржавање још два округа стола на ову тему, у Чачку и Лучанима.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.