У оквиру друге фазе српско – шведског пројекта „Унапређење пословне климе у Србији“, представник Ваљева Илија Ранковић, присуствовао је радионици која је организована за представнике локалних самоуправа које су укључене у пројекат – прављење Регистра инвестиционих мапа, који се спроводи према споразуму који су пре годину дана потписали Републички геодетски завод и Шведска.
Радионица која је одржана у Заводу водили су чланови Јединице за имплементацију пројекта РГЗ-а за представнике свих 11 локалних самоуправа. Пројекат „Унапређење пословне климе у Србији“ вредан је два милиона евра, а поред Ваљева биће реализован у Ариљу, Бору, Врању, Пироту, Књажевцу, Ћуприји, Чачку, Пожаревцу, Сомбору и Зрењанину.
Да све иде према плану уверили су се директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић и амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин приликом обиласка радионице која је организована за представнике локалних самоуправа које су укључене у пројекат.
Шведски амбасадор сматра да је овај пројекат један од бољих примера сарадње две земље и да је део подршке Шведске Србији на путу ка одрживом развоју , али и на путу према ЕУ.
„Веома ми је драго да идемо у другу фазу пројекта у којој ће се на локалном нивоу конкретно организовати подаци који би инвеститорима омогућили да изаберу праву општину за своју инвестицију. Надам се да ће се пројектом који је предвиђен да траје две године смањити корупција и повећати, не само транспарентност већ и инвестиције укључујући и инвестиције из Шведске“, рекао је амбасадор Лундин.
Шведска сваке године у српске реформе улаже 14 милиона евра.
„Пројекат који реализујемо са колегама из Шведске одражава праву слику РГЗ-а у 21. веку“, нагласио је Драшковић и додао да се кроз пројекат виде савремени трендови у земљишној администрацији.
Циљ је како објашњава Драшковић, да се напусти стари, традиционални однос према катастру и направи нова, дигитална платформа у којој ће геопросторни подаци и инфорамције заправо доћи до правог изражаја.
Драшковић је истакао да због новог односа земљишне администрације према привреди и друштву у целини пројекат има хуманистички приступ којим се ствара сараднички однос између клијената, инвеститора и РГЗ-а.
За пројекат, Драшковић додаје да је и развојни јер ће се проширити на друге општине у Србији, као и да ће се поред мапа индустријских зона правити мапе еколошких, стамбених и других зона које иду у складу са одрживим развојем који предвиђа Агенда УН 2030, као и са појавом паметних градова и вештачке интелигенције.
