Поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању, данас су представници града Ваљева заменик градоначелника Ваљева др Зоран Живковић, председник Скупштине града Милорад Илић, представник Колубарског управног округа Драган Јанковић и Војске Србије командант Гарнизона Ваљево, пуковник Зоран Смиљанић положили цвеће на споменик пилоту Миленку Павловићу, а потом на споменик страдалима у ратовима од 1991. до 1999. године.
И ова годишњица почетка бомбардовања Србије је тужно подсећање на погибију троје Ваљеваца – Дмитре Дукић (91), Милке Крунић (72) и Милисава Мићића (37) и повређених 50 суграђана. Бомбардовање Ваљева је почело 14. априла 1999. године, а на Ваљево и околину је пало 215 бомби, највише -150 бомби је бачено на фабрику „Крушик“. На Маљену су 6. априла 1999. године погинула двојица младих потпоручника Жељко Савичић и Синиша Радић.У херојској одбрани на небу изнад нашег града, 4. маја погинуо је пилот пуковник Миленко Павловић.У бомбардовању Ваљева је уништена зграда МУП-а, као и објекти у Причевићу и на Дивчибарама, срушено је пет стамбених зграда, оштећено је преко 200 станова и 50 кућа.
„Данас смо поводом 20 година НАТО агресије на СРЈ, РС и град Ваљево изашли да положимо венце и цвеће на два споменика., споменик пилоту Миленку Павловићу, који је погинуо 4. маја бранећи град Ваљево од НАТО агресора и споменик палим борцима у ратовима који су се одиграли после 1990. године на територији бивше Југославије. Ових дана гледали смо доста филмова и подсетили се тих догађаја од пре 20 година. Много страшно то изгледа на телевизијским екранима, страшна су сведочења људи, учесника тих догађаја. Данас, могу да кажем, ми који смо учествовали у тим сукобима 1999. године у НАТО бомбардовању нисмо то тако страшно доживљавали из простог разлога што смо били принуђени да се боримо, а човек кад је у борби не осећа страхоте свих тих догађаја. Данас када је прошло 20 година те страхоте се поново враћају“, рекао је председник Илић. Илић је подсетио да је бомбардовање Ваљева почело14. априла 1999. године на фабрику „Крушик“, када је пало првих пет пројектила и повређено првих пет радника у фабрици. До краја бомбардовања, до краја мировног споразума који је потписан у Куманову наставило се редовно бомбардовање града Ваљева. Пало је преко 215 разорних пројектила до 1000 тона тежине на град Ваљево углавном на четири локације и то на фабрику „Крушик“ , на Причевић, срушена је зграда Мупа и центар на Дивчибарама. Управо овде, на Радничку колонију је 2. маја пало осам разорних пројектила где је повређен велики број грађана. Такође у мају месецу у Јасеници где је Милка Крунић погинула поново је насеље засуто пројектилима. У насељу Ослободиоци Ваљева у непосредној близини такође су пале бомбе, бомбе су пале иу круг Опште болнице Ваљево, где је хируршка сала такорећи потпуно била уништена. Све је то оно чега морамо да се сетимо. У агресији су погинула три грађанина Ваљева, док је 50 особа повређено. На Маљену су 6. априла 1999. године погинула два млада потпоручника Жељко Савичић и Синиша Радић. У херојској одбрани на небу изнад нашег града, 4. маја погинуо је пилот пуковник Миленко Павловић. Тај степен разарања и такође степен жртава не смемо никад ни заборавити , ни опростити, у свом обраћању истакао је председник Скупштине града Ваљева Милорад Илић.
„Војска, као и свих година до сада заједно са локалном самоуправом учествује у полагању венаца и обележавању Дана сећања на ова два споменика. Као што је речено не смемо никада заборавити жртве које су у току 78 дана агресије поднете за Републику Србију и у одбрани Републике Србије од НАТО агресора. Морамо се стално сећати и обележавати Дан сећања, полагати венце на гробове и споменике жртава НАТО агресије и преносити млађим нашим генерацијама, који се тога не сећају, да не смеју да забораве степен разарања и број жртава које смо поднели 78 дана агресије“, рекао је пуковник Зоран Смиљанић.
