Посета делегације Ваљева Влади Србије и водоснабдевање града, биле су теме конференције за новинаре коју су јуче одржали представници града.
Градоначелник Станко Терзић је известио о састанку, који је у четвртак одржан у Влади Србије и на коме је било речи о реализацији капиталних, инфраструктурних пројеката, отклањању штета од поплава, привреди и пољопривреди.
Градоначелник је нагласио да свесни тешке економске ситуације са којом се суочава наша земља и град, нису излазили са неумереним захтевима. Реализација капиталних, инфраструктурних пројеката се у значајној мери валоризује на економски опоравак земље, у смислу повећања производње и запослености. Указано је на чињеницу да осим Београда и Новог Сада ниједан град у Србији не може интензивније да се развија само на основу сопствених средстава и свог буџета. Истакнут је пример Ваљева деведесетих година, када је земља била у тешкој ситуацији, али уз подршку републичких институција, у Ваљеву су реализовани велики пројекти, као и 2000. када су коришћена средства за отклањање последица од земљотреса и НАТО бомбардовања. Представљена су искуства у последњих шест, седам година када су добијана средства из Министарства инфраструктуре, Министарства просвете за школу у Брђанима. Наглашено је да је велика подршка од 6,3 милиона евра стигла и из Европске уније, на изградњи магистралног цевовода. За изградњу Истраживачке станице у Петници ЕУ је издвојила 5 милиона евра.
“Као први и најважнији инфраструктурни пројекат навели смо изградњу пута до Непричаве. 1994. смо почели изградњу две траке на Дуплим тракама и до 2000. смо урадили 7 км и ту се застало. “Путеви Србије” су рехабилитовали тај коловоз, али је он узан и ствара уско грло у функционисању саобраћаја. Истакли смо да сви заинтересовани инвеститори прво питају за саобраћајнице и интересују се када ће се Ваљево повезати на Коридор 11. Тражили смо ако могу да нам помогну да се уради пројектна документација и постигнут је конкретан договор да то ураде “Путеви Србије” и доћи ће технички директор Слободан Басурић да видимо око тог пројекта и око неких других пројеката”, рекао је градоначелник и додао да је споменуто решавање проблема Обилазног пута, нарочито у делу око пружног прелаза, као и пробијање тунела у Брђанима и заобилажење Пећине преко које иде градски и теретни саобраћај.“
Од инвестиција на Дивчибарама споменуте су три ствари. Прва је пут преко Рајковића, друга је санација пута преко Подбукова, санација клизишта и одрона и изградња Ваљевске улице на Дивчибарама. Добијена су чврста уверавања да ће се ова улица, дужине 1,5 км урадити. Планирано је да се асфалтира коловоз, десна страна са тротоаром, јавном расветом и мостовима, што је значајно за даљи развој овог туристичког места.
Истакнут је и значај завршетка изградње Хале спортова, која се не може изградити без подршке Републике. Решавање проблема ободног канала низ који се слива вода када су обилне кише на Обилазницу и којим је угрожен пут М4, који се сада зове Државни пут 1б реда 21, кандидоваће се у оквиру пројекта прекограничне сарадње, где ће се контактирати са Тузлом.
“Истакли смо чињеницу да 53 милиона динара које смо добили од државе након поплава су нам много значила, како бисмо колико-толико ублажили последице. Укупна средства које је Град издвојио од 132 милиона динара, а добили смо уверавање да ће се та разлика вратити Ваљеву, урадили смо сопственим средствима 12,13%. Ове године радимо пет мостова. Битна нам је подршка за изградњу моста у Веселиновићима и у Голој Глави.
Код поплава смо посебно истакли клизишта. Стално се појављују нова, а нисмо санирали стара клизишта. Имамо 45 милиона динара, што није довољно и без значајније подршке Републике, не можемо се изборити са тим. Овде су угрожене породице са малом децом и више чланова, а Град би морао три четвртине буџета да усмери да би санирао клизишта”, саопштио је градоначелник.
Када је привреда у питању, истакнути су проблеми “Србијанке” и “Јабланице” где се воде судски спорови и где то земљиште стоји ван функције. Подршка је тражена да се што пре заврше судски спорови, да утврди прави статус и ако је могуће да Град добије те локације, како би ширио Индустријску зону.
“Поменули смо проблем око локације за “Лидл”. Ова компанија је купила нашу парцелу од 50 ари, која се наслања на парцелу “Крушика”. Како су заинтересовани да раде већи објекат, према њиховим стандардима, потребна им је додатна локација. Због специфичне позиције наменске индустрије, тај хектар “Крушик” не може да им прода, због незавршене својинске трансформације. Замолили смо представнике Владе да се донесу одговарајући закључци, како би “Крушик” пренео Граду ту земљу.
Од свих неуспешних приватизација имамо социјалне и егзистенцијалне проблеме. Међутим, највећи проблем је настао нестанком “Србијанке” због останка без посла великог броја радника, али и несигурности која је створена код примарних пољопривредних произвођача. Они су раније имали сигурност у откупу, а сада су препуштени сами себи, појављују се дивљи прекупци и уцењују их. Кључна ствар нам је да се нађе стратешки партнер за “Србијанку” и да се она обнови”, изложио је градоначелник теме састанка.
Заменик градоначелника Жарко Ковач је рекао да се Ваљево представило са добро припремљеним документима и да је представницима министарстава предочено каква је ситуација у Ваљеву.
“Тражили смо да имамо исти третман као и други градови који имају значај Ваљева, у привредном, индустријском и финансијском смислу доприноса републичком буџету. Ради се о граду који заузима позиције између 12. и 14. места у Србији. Не тражимо већи значај, али не прихватамо ни мањи значај од онога шта Република улаже у градове сличне величине.
Изложили смо да имамо спремне пројекте и нагласили да нам је приоритетна изградња пута до Непричаве. Састанком је председавао Дејан Трифуновић, државни секретар Министарства грађевине, инфраструктуре и саобраћаја, који је пореклом из Ваљева.
Битна нам је денивелација раскрснице на Обилазници где се укршта са железничком пругом. Посебан акценат је бачен на клизишта. Што се тиче привреде, рекли смо да смо урадили колико смо могли. Остварили смо од 2000. године три највеће приватне инвестиције у Србији- Аустротерм, Вали и Горење. Треба да нам се помогне у уређењу Индустријске зоне, придруживању других парцела и решавању проблема “Јабланице” и “Србијанке” и да нам се додели земља која је у власништву Министарства одбране. Не могу се она нудити по високим ценама, па да Град који је некада додељивао војсци то земљиште, сада поново по високим ценама откупљује. Тражили смо да нам се помогне око улагање у предузеће “Агроразвој- ваљевске долине” које смо основали, да би могли да подстакнемо развој пољопривреде”, рекао је Жарко Ковач.
Миодраг Илић, помоћник градоначелника Ваљева је изјавио да је међу пројектима који су кандидовани у области инфраструктуре и пруга Ваљево-Лозница:
“Државни секретар Миодраг Поледица, који је раније водио послове сектора за железницу, рекао је да Министарство није одустало од пруге. Представник садашњег сектора за железницу је рекао да су у току разговори о другим међународним кредитима, ван руског и кинеског кредита. У тим разговорима је присутна и пруга Ваљево-Лозница. Уверавали су нас да се ничим није одустало од изградње пруге Ваљево-Лозница. Верују да ће у новим међународним кредитима бити планирана и ова пруга и да ће се у неком разумном периоду кренути са реализацијом.”
Драган Јеремић, директор ЈП “Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева” је рекао да су понуђена три решења проширења саобраћајнице од Иверка до Непричаве:
“Без “Путева Србије” не можемо да наставимо даље пројектовање те саобраћајнице. Град Ваљево је преузео да пројектује саобраћајницу и да је после са државом Србијом реализује. Суштина је да нам помогну шта да пројектујемо, да не би опет имали прескупе пројекте, који не могу да се ураде. А то је био случај са решењем ЦИП-а, које је ишло преко седам мостова и преко Колубаре на седам места.
За Халу спортова смо тражили по 150 милиона динара за 2016. и 2017. годину, како би тај објекат завршили. На тај начин би грађевински затворили Халу спортова.
За 41 пројекат санације клизишта треба 160 милиона динара. Суштина је што имамо још 150 клизишта разних величина и проблематике, до тога да угрожавају куће, путеве, цела насеља. Ми као Град можемо да радимо пројекте и то и радимо. Имамо највише пројеката у Србији. Клизишта се не могу завршити одједном, а стално се појављују нова. Радове у Његошевој улици смо обуставили, јер нам оспоравају грађани имовинске односе. Решавамо им проблем да им не оде кућа, а они нас спречавају зато што им се оштећује пролаз кроз парцелу. Без државе не можемо “Србијанку” да доведемо у ред. На држави је да нам одговори шта може, а шта не може и у ком периоду може да нам изађе у сусрет”, саопштио је Драгн Јеремић конкретне теме и проблеме са којима су представнике пет министарства и јавних предузећа, упознали представници Ваљева.
ВОДОСНАБДЕВАЊЕ
Градоначелник Станко Терзић је истакао да су прошле недеље извршени значајни радови на рехабилитацији цевовода од Црпне станице “Пакље” до Постројења за прераду воде на Пећини.
“То је први пут за ових 30 година, од како је стављен у функцију цевовод са Градца, да се ради интервенција на том цевоводу. Она је зато била захтевна, значајна и неопходна. Током те интервенције је рађено 15 шахтова, замењене цеви, ремонтовани сигурности вентили и сада град Ваљево има сигурност у снабдевању сировом водом. Вредност инвестиције је 308.000 евра и то је у оквиру пројекта изградње магистралног цевовода од Пећине до Лајковца и Лазаревца, који финансира ЕУ.
Прошле године су стављена четири нова затварача на раскрсници Карађорђеве и Душанове улице, који дају већу сигурност, да у случају пуцања главних цеви, не мора цео град да остане без воде. Вредност тих радова је 100.000 евра.
Донација од 50 милиона динара би била огроман напор за буџет Ваљева. Радови, које је извела фирма “Јединство” из Ужица су урађени у краћем року него што је то предвиђено.
И сада, уместо да се тиме похвалимо, имамо проблем са великим и недопустиво дугим рестрикцијама. Прву интервенцију смо урадили успешно, јер је била добра координација јавних предузећа, инспекције, Градске управе и извођача. Да ли су се опустили, били лежерни, површни, немарни, углавном, није добро припремљен поступак интервенције. На време су морали суграђани бити обавештени да ће бити рестрикције, да се обезбеде резерве воде и резервоари, није направљен план рестрикција. То је пропуст који смо уочили и одмах смо реаговали. Већи део града није имао никаквих проблема у снабдевању водом. Наши суграђани који су имали проблема, имали су рестрикције које су трајале дуго. Са бољом организацијом, те рестрикције би биле краће. Људи би на време били обавештени и било би мање проблеме.
Неке мере ус већ предузете, неке ће се предузети. На Градском већу ћемо размотрити одговорност и немар и нерад ће бити санкционисани. И овом прилико бих се извинио грађанима који нису имали воде и то је било недопустиво у овом времену. У сваком случају радови су завршени и у петак је почео да се пуни резервоар. Град Ваљево је добио двоструку сигурност у снабдевању, нисмо оптеретили буџет за 50 милиона динара и захвални смо ЕУ који су определили ова средства”, закључио је градоначелник Ваљева Станко Терзић.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.