Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ је најстарија установа из области културе у Ваљеву. Основана је крајем 1868. године као Читаоница ваљевска и одмах на свом почетку имала је веома живу културну и просветну активност. По књижном фонду, броју пренумераната, културним програмима и броју листова на које је била претплаћена, то је била трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији, одмах после Београдског читалишта и Београдске грађанске касине. Ширење просвете и културе читаоница је, осим позајмјливањем књига и листова на читање, постизала организовањем бројних „беседа“, села, забава, позоришних представа и других програма у својим просторијама. У исто време, читаоница је била место где су започете бројне иницијативе и родиле се идеје за значајна прегнућа у културном, просветном и привредном развоју града.
Нажалост, активност читаонице прекинута је 1878. године због Српско-бугарског рата и обновљена је тек 1907. године оснивањем Грађанске читаонице у Ваљеву, која је била смештена у просторијама нове, тек отворене велелепне зграде Ваљевске гимназије.
Зна се да је читаоница имала фонд од преко две хиљаде књига и да је била претплаћена на 51 лист и часопис из десетак земаља широм света, што надмашује садашњи њен стандард у том погледу. Познато је, такође да је и тада имала веома развијену културну и просветну делатност, а посебан куриозитет из садашње визуре представља податак да је у њој библиотекар једно време био и наш познати песник Сима Пандуровић, за време својег кратког службовања у Ваљеву, односно Ваљевској гимназији. Нажалост, и ово егзистирање ваљевске библиотеке, било је кратког века и прекинуто избијањем новог рата, овога пута Првог светског. Зграда основне школе у којој је била и Читаоница ваљевска.
Ново обнављање Грађанске читаонице догодило се тек 1932. године, после бројних неуспелих иницијатива. За десетак година свог постојајна, до избијања Другог светског рата, читаоница је развила необично живу и разноврсну активност и јавила се као чин културне препознатљивости Ваљева у другим срединама. Врло брзо формиран је богат књижевни фонд, организована су учестала и добро посећена предавања, и књижевне вечери на којима су учешћа узимали наши познати књижевници, као на пример Црњански, Десанка Максимовић, Густав Крклец и други.
Најзначајније и најплодније раздобље свог развоја Библиотека је остварила у периоду од обнављања после Другог светског рата до данас, а то је уједно и најдужи период њеног континуираног постојања – скоро 60 година. Њени књижни фондови достигли су бројку од 160.000 књига и око 30.000 свезака листова и часописа. Она данас задовољава врло широк дијапазон потреба у односу на грађанство, али и образовање, културу, привреду и укупан развој града и околине. Библиотека има веома развијену културну и издавачку делатност, а одликује се и добром завичајном збирком и јединственом Мрежом сеоских огранака – највећом у Србији, са преко 40 малих библиотека. Највећи проблем Библиотеке је недовољан и неадекватан простор у коме је смештена, али се и ту очекују скора побољшања.
Контакт:
- Војводе Мишића 35
- Телефон: 014 291 120
- www.maticnabiblioteka-va.org.rs
