Данас је у малој сали Скупштине града одржан трећи регионални округли сто у оквиру јавне кампање Месец органске хране, коју реализују Агро кластер Србије и НАЛЕД у оквиру четворогодишњег Пројекта јавно-приватног дијалога за развој. Пројекат Јавно-приватног дијалога за развој финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а спроводи НАЛЕД у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.
Александра Секуловић, саветница за јавно-привредни дијалог истакла је да је циљ кампање и округлих столова да се пружи прилика произвођачима, потрошачима и њиховим асоцијацијама, представницима релевантних институција и стручној јавности да понуде решења за унапређење услова за производњу и пласман органске хране у Србији.
„Месец органске хране почео је у децембру а ово је трећи по реду округли сто. Претходни су одржани у Селенчи и Ужицу. Планирамо да преко округлих столова направимо шири дијалог у јавном и приватном сектору, да видимо који су то проблеми у органском сектору, шта може да се реши и побољша и како да привучемо што већи број органских произвођача да се укључе у дијалог и у саму производњу органске хране“, додала је Александра Секуловић.
Један од најбитнијих проблема јесте едуковање становништа о томе шта је органски производ и у чему је кључна разлика између пољопривредног производа сеоског домаћинства и органског производа.
Јован Драгумило, из Републичког секретаријата за јавне политике рекао је да треба домаће произвођаче учинити конкурентнијим, преузимањем стандарда који важе у ЕУ за листе средстава за заштиту биља дозвољених у органској производњи као и успоставити модел субвенције за органску производњу који узима у обзир економски потенцијал, друштвени значај и већи трошак органске производње.
Помоћник градоначелника Никола Радојичић рекао је да је један од кључних проблема ваљевског краја недовољна едукација пољопривредног становништа о томе шта је органски производ и како изгледа контролисан процес органске производње.
„Град Ваљево има озбиљне потенцијале за производњу органске хране. Недирнути природни ресурси као што су земљиште, вода, биодиверзитет и климатски услови дају добру предиспозицију за бављење органском храном. Географски положај Ваљева а самим тим и близина великих трговинских центара од којих је велика потражња за органском храном и из године у годину све више расте, такође су предност нашег града. И поред свих услова и предности, органска производња у Ваљеву није довољно развијена. Највећи проблем су почетна улагања пољопривредног произвођача који прелази на органску производњу јер конверзија земљишта дуго траје а улагања су велика. Недовољна информисаност пољопривредних произвођача,као и недостатак стручног знања такође су проблеми са којима се суочавају произвиђачи. Препознајући све ове проблеме град Ваљево у последњих 5 година у свом програму за пољопривреду предвиђа субвенције пољопривредним произвођачима за органску производњу. Одзив на овим просторима је од прошле године постао знатно већи, тако да је Град развио један нови пројекат на подручју вишенаменске акумулације бране Ровни“, образложио је Радојичић.
Током јавне кампање, сви заинтересовани могу да доставе предлоге и укључе се у дијалог путем сајта www.jpd.rs. Предлози са највише оцена имају и највише шансе да се нађу на агенди државе када је у питању решавање проблема са којима се суочавају произвођачи органске хране у Србији.
