ИЗ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ГРАДА ВАЉЕВА

ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА COVID-19 БОЛЕСТИ  У ВАЉЕВУ НА ДАН  14.01.2021.године

ЗБОГ ВАНРЕДНЕ  ЕПИДЕМИОЛОШКЕ СИТУАЦИЈЕ ОД  COVID-19 ОБОЉЕЊА, У ГРАДУ ЈЕ  ОД 07.07.2020. ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА И СПРОВОДЕ СЕ МЕРЕ КРИЗНОГ ШТАБА , ВЛАДЕ РС И ГРАДСКОГ ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ ВАЉЕВА.

ТРИНАЕСТОГ ЈАНУАРА :

  35 – лабораторијски  потврђених новооболелих.

2 – умрла.

2 -завршило кућну изолацију –излечено.

319 –   прегледa у COVID амбуланти  ДЗ.

19–  прегледа  у COVID амбуланти ОБ Ваљево .

8 –   пријема  на хоспитализацију.

105– оболелих на хоспитализацији у COVID делу ОБ Ваљево  

 9 -на респиратору  .

133– тестирано( 90-ДЗ,  21- Болница и 22 –ЗЗЈЗ Ваљево)  .

3788  –на лечењу у болници и кућној изолацији.

13 –  запослених у здравственим установама  у кућном карантину.

89 -запослених у здравственим установама  у кућној изолацији-лечењу.

На територији  Округа 13.01.2021. године је  53  лабораторијски  потврђених  новооболелих. У   Осечини  1, у Љигу  2,  у Мионици и Лајковцу по  4  и у Убу  7  лабораторијски потврђених  новооболелих.

УКУПАН БРОЈ ЛАБОРАТОРИЈСКИ  ПОТВРЂЕНИХ  ОБОЛЕЛИХ  У  ВАЉЕВУ  ОД ПОЧЕТКА ЕПИДЕМИЈЕ ЈЕ 7236 . УМРЛО 144 ОД  СВИХ УЗРОКА.

–У  првом таласу  епидемије  је  оболело 199  и  умрло 19 оболелих.

–У другом таласу  епидемије од  17.06.2020. до 08.10. је оболело 995  и умрло 13 оболелих.

-У трећем таласу  од 08.10.2020. до данас је оболело 6042  особе,  излечено  2194 и  умрло 112 ( од свих узрока).

Подаци  – извештаји ЗЗЈЗ  У 13 часова , ДЗ И ОБ Ваљево у 21 час дана  13.01.2021.

Оболели су свих старосних група,са различитих градских и сеоских подручја, ђаци, труднице ,запослени (у промету, услугама, јавним службама, здравству,школама, обдаништима…) незапослени, пензионери и  особе из кућног карантина,што указује на широку локалну трансмисију у радној и животној средини у затвореном и отвореном простору и на не спровођење мера .

Сл.1.Приказ  броја новооболелих  по данима од почетка  трећег таласа епидемије 08.10.2020. Број  дневно новоболелих постепено је растао прву недељу октобра, а од 14.10. нагло расте и постаје двоцифрен око 20,а затим  у првој недељи новембра  је око 50 и расте свакодневно.  У  последње две  недеље  новембра  број нооболелих  лабораторијски потврђрних се одржавао  на  око 100. У првим данима  децембра дошло је  до повећања   броја новооболелих ( са једним повећањем броја новоболелих  због кашњења  извештаја лабораторијских тестова  као и увођења нових начина тестирања )и повећаног броја тестирања, али и повећаног обољевања- раширена  трансмисија –окупљања, прославе, славе , сахране итд…Од 11.12.2020.год.број оболелих се  постепено  смањује али је  даље двоцифрен, променљив и висок ,13.01. је  већи него претходни дан.

Сл.2.Број прегледа у  COVID   амбуланти ДЗ  са 677 колико је износио  10.12.2020.  и  84 од  06.12.  у COVID  амбуланти ОБ, се   постепено смањује  и износи од 300-400 у ДЗ , а у ОБ око 30, али је променљив и данас је мањи него јуче.   Број оболелих  на хоспитализацији   са тешком клиничком сликом  се одржава на око 110 као и број особа на респиратору од 9-15 .

Сл.3.Број дневно оболелих је  већи од броја дневно излечених.Број умрлих од почетка  трећег таласа је 112.После  три дана без умрлих, 13.01. је умло 2.

Раширена  локална трансмисија  и  дуготрајно(од половине новембра до данас) свакодневно  велики  број новооболелих и оболелих на хоспитализацији са тешком клиничком сликом , доводи    до обољевања здравствених радника  и  преоптерећења   здравствених установа ( дугог чекања на прегледе и дијагностичке и терапијске процедуре)  отежава да болесници са другим обољењима дођу до медицинске услуге уз све напоре здравствених радника  и зато треба ДА СВАКИ ПОЈЕДИНАЦ ПОВЕЋА ЛИЧНУ ОДГОВОРНОСТ .

На снази Уредба о мерама за спречавање и сузбијање заразне болести COVID-19 „Службени гласник РС“, бр. 151 од 15. децембра 2020, 152 од 18. децембра 2020, 153 од 21. децембра 2020, 156 од 25. децембра 2020, 158 од 29. децембра 2020, 1 од 11. јануара 2021.

У периоду од 12. јануара 2021. године па док то налаже епидемиолошка ситуација, радно време објеката у којима се обавља делатност у области трговине на мало (трговинске и друге радње и продајна места), пружања услуге у области угоститељства, које обухватају продају хране и пића (ресторани, кафићи, барови, клубови, сплавови и сл.), пружања услуге у затвореним или отвореним трговинским центрима и сличним објектима у којима се обавља делатност у области трговине на мало (тржни центри, пијаце и сл.) и приређивања посебних и класичних игара на срећу (кладионице, играонице и сл.), као и у објектима у којима се обавља делатност пружања занатских и других услуга у непосредном и дуготрајном физичком контакту са корисником услуге (козметички салони, фризерски салони, салони лепоте) и делатност у области културе која подразумева истовремено присуство више лица у истом простору (позоришта, биоскопи, музеји, галерије) и области спорта која подразумева истовремено присуство више лица у истом простору или дуготрајнији непосредни контакт са корисником услуге (фитнес центри, теретане, вежбаонице, спа центри, базени и други објекти намењени за спорт и рекреацију и сл.) ограничава се тако да ти објекти могу радити сваког дана од 05.00 часова до 20.00 часова.

Ограничење из става 1. овог члана не односи се на радно време:

1) апотека (укључујући и оне у којима се врши промет робе намењен за живoтиње или пољопривреду), изузев оних апотека које продају обављају у трговинским центрима и за које управљач не може обезбедити посебне коридоре за приступ или у које се не улази са спољне стране или непосредно са јавне површине, бензинских пумпи у обављању делатности продаје горива и трговинских, угоститељских и других објеката који врше доставу хране, који могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;

2) трговинске и друге радње и продајна места на којима се врши продаја прехрамбених производа (намењених за људе или животиње), укључујући и оне које продају обављају у трговинским центрима, а за које управљач може да обезбеди посебне коридоре за приступ или у које се улази са спољне стране или непосредно са јавне површине, и самостални малопродајни објекти у којима се трговина, по правилу, обавља тако да купац не улази у објекат (трафике тј. киосци), који могу да раде до 21.00 часа, као и суботом и недељом;

3) ординација и лабораторија у којима се пружају медицинске и стоматолошке услуге и ветеринарских ординација и лабораторија и сл., које могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;

4) позоришта, биоскопа, музеја, галерија и сл., који могу да раде до 21.00 часа, као и суботом и недељом;

5) ресторана и других простора у којима се пружају услуге исхране у категоризованим и некатегоризованим смештајним објектима и у категоризованом приватном смештају, у којима се услуга може пружати само лицима која имају пријављен боравак у тим врстама смештаја и то најкасније до 21.00 часа, као и суботом и недељом;

6) брисана је (види члан 1. Уредбе – 156/2020-6)

7) фитнес центара, теретана, вежбаоница, базена и других објеката намењених за спорт и рекреацију – када се користе у сврху тренинга и припрема за одржавање и одржавање искључиво регистрованих такмичења у надлежности надлежних националних спортских савеза, који могу да раде и ван радног времена утврђеног у ставу 1. овог члана, као и суботом и недељом;

8) брисана је (види члан 1. Уредбе – 156/2020-6)

9) брисана је (види члан 1. Уредбе – 156/2020-6)

У току радног времена из става 1. овог члана у објектима у којима се пружају услуге у области угоститељства није дозвољено непосредно извођење музике (музика уживо), а после 17.00 часова није дозвољена музика у било ком облику.

Изузетно од члана 6. став 1. ове уредбе, у периоду утврђеном у ставу 1. овог члана током радног времена у затвореним трговинским центрима и сличним објектима у којима се обавља делатност у области трговине на мало, а чија је површина преко 300 m², максималан број посетилаца ограничава се на једног посетиоца на 9 m².

Изузетно од става 1. ове уредбе, 31. децембра 2020. године и 1. јануара 2021. године, радно време објеката у којима се пружају услуге у области угоститељства, које обухватају продају хране и пића (ресторани, кафићи, барови, клубови, сплавови и сл.) ограничава се тако да ти објекти могу радити од 05.00 часова до 18.00 часова.

*Службени гласник РС, број 152/2020

**Службени гласник РС, број 153/2020

***Службени гласник РС, број 156/2020

****Службени гласник РС, број 158/2020

*****Службени гласник РС, број 1/2021

Кординисани заједднички инспекцијски надзор се наставља у  складу са закључком Kризног  штаба.

ПРИЛОЗИ:

1. ШИРЕЊЕ И ПРЕНОС ВИРУСА

На основу онога што је тренутно познато о, ширењу  SARS-CoV-2  вируса од особе до особе, најчешће се дешава међу блиским контактима (на мање од 2м). Ова врста преноса се јавља путем респираторних капљица. Пренос коронавируса јавља се много чешће преко  респираторне капљице него преко предмета и површина, попут квака, радних плоча, тастатура, играчака итд. Тренутни докази указују да SARS-CoV-2   може остати одржив сатима до дана на површинама направљеним од разних врста материјала.   Недавна истраживања показују да људи који су заражени, али немају симптоме, играју важну улогу у ширењу вируса.  Чишћење видљиво запрљаних површина праћено дезинфекцијом најбоља је мера у пракси за превенцију COVID-19 и других вирусних респираторних болести у домаћинствима и окружењу.

Непознато је колико дуго ваздух у соби у којој је  неко са потврђеним COVID-19 обољењем  остаје потенцијално заразан. Морају се узети  у обзир фактори као што су величина собе и врста вентилационог система (укључујући проток [промене ваздуха на сат] и место вентилационих и одводних отвора) када одлучују колико дуго треба затварати просторије или површине које су болесне особе раније користиле . Предузимање мера за побољшање вентилације у простору или просторији у којој је неко болестан или се сумња да је болестан од COVID-19 помоћи ће да се скрати време потребно за уклањање респираторних капљица из ваздуха.

2.КАКО И КАДА НЕКОМЕ РЕЋИ ДА ИМАТЕ COVID-19?

Рећи некоме да сте му можда пренели озбиљну инфекцију није лако.

То морате урадити–   законска обавеза!

Када рећи– одмах по сумњи, сазнању? 

Неки стручњаци препоручују обавјештавање сарадника чим се појаве симптоми који могу бити COVID-19. Други саветују да сараднике, пријатеље   рођаке не плашите и сачекате до теста.

„Ако је ваша сумња довољно јака да вас подстакне на тестирање, требало би да обавестите особе  са којима сте били у блиском контакту или сте провели  знатно време.Можда је добро следеће правило: Ако треба да се тестирате, то морате да кажете. А пошто ће вам требати неколико дана да добијете  резултате теста, телефонирајте и пошаљите поруке  у време тестирања – само да бисте их обавестили да постоји могућност COVID-19 а онда их можете ажурирати када добијете резултате. Имајући ове информације,ваши контакти  могу се одлучити за карантин или једноставно   предузети  додатне мере предострожности (попут прескакања недељне шетње на отвореном са старијом мајком или отказивања посете   код комшија).

Ако развијете болест са повишеном температуром, такође треба да обавестите друге – јер било да се ради о COVID-19 или другом вирусу, можда сте га и даље ширили другима пре него што су се симптоми развили.“