На Дан града отворена Кула Ненадовића

Почетак » На Дан града отворена Кула Ненадовића » Вести » На Дан града отворена Кула Ненадовића
Ваљево је Дан града обележило отварањем сталне поставке у Кули Ненадовића, јединственог културно-историјског споменика, својеврсног симбола града на Колубари. У обнову и реконструкцију овог знаменитог здања, коју је ваљевски Завод за заштиту споменика културе  почео пре шест година, уложено је око 25 милиона динара. Пројекат ревитализације, конзервације, као и изградњу визиторског центра урадили су Завод за заштиту споменика културе и Народни музеј Ваљево уз подршку Града. Средства су обезбедили Министарство културе, НИП, Министарство за заштиту животне средине и просторног планирања и град Ваљево.
 
„ Архитекта Тихомир Дражић урадио је пројекат санације, радови су били темељни почев од зидова који су били потпуно руинирани, па до реконструкције и санације међуспратних конструкција, степеништа, крова коме је враћен онај изворни изглед, бар у време Милоша Обреновића“, рекао је између осталог на отварању директор Завода за заштиту споменика културе Радивоје Арсић.
 
У овом монументалном здању уз атрактивну музејску поставку, у приземљу  се налази биоскопска сала у којој ће посетиоци моћи да виде документарни филм о Кули, а на врху мини опсерваторија. Предстоји и партерно уређење простора око Куле.
 
„Пре тачно 208 година, на овом платоу на коме ми сада стојимо, Прота Матеја Ненадовић и Јаков Ненадовић су постројили војску и почели организовану акцију ослобађања Ваљева. Са тим даном почиње стварање модерне вароши Ваљева. Тада у том тренутку, Кула још није постојала овде и подигнута је девет година касније. Важно је напоменути да је Кула била ван функције преко 130 година. После обнове од стране Кнеза Милоша, била је у функцији барутане, магацина, за храну и оружје“, рекао је у свом обраћању директор ваљевског Народног музеја др Владимир Кривошејев.
Нову поставку у Кули Ненадовића свечано је отворио градоначелник Зоран Јаковљевић.“Пре више од два века на данашњи дан почела је да настаје нова модерна српска држава, а на понос свих нас ваљевски крај и људи у њему били су весници тог новог доба. Управо ово место на коме се сада налазимо, више је од симболике те борбе, напредне идеје, напредовање и када је најтеже, непопуштање и када су тешкоће биле превелике. То су особине људи из овог краја за које би неки рекли са стране да их имају само рођени устаници. Заиста сам поносан што баш на овом месту, испред Куле Ненадовића обележавамо Дан града, јер је ово место, напорима свих нас постало стари-нови симбол града. Ваљево и Ваљевци су својим трудом и залагањем створили лепо место са очуваном природом, културним добрима, место у коме су стасавали и стасавају многи креативни људи. Данас на Дан града с поносом причамо о прошлости и са реалним оптимизмом смо окренути ка будућности“, рекао је на свечаном отварању градоначелник Јаковљевић.
 
У програму свечаног отварања нове поставке и обележавању Дана града учествовали су Нела Михајловић, Ваљевка, глумица, члан Народног позоришта из Београда која је говорила о настанку Куле из угла кнегиње Персиде Карађорђевић (рођене Ненадовић), по тексту који је написао Владимир Кривошејев. Сопрани Јелена Мијаиловић и Јована Лукић, под диригентском палицом проф. Драгана Васиљевића,  отпевале су једну од ретких сачуваних устаничких песама „Колоперо Перо“, док су химну „Боже правде“ извели тенор Слободан Лазаревић и баритон Мирослав Голубовић.
 
Иначе, Кула Ненадовића подигнута је у пролеће 1813. године, поред пута за Шабац на самој ивици брда Кличевац.Подигао ју је војвода Јаков Ненадовић, први српски министар полиције, а као градитељски материјал коришћен је камен порушене Витковића куле, која се некада налазила код ушча реке Градац у Колубару. Крајем 1813. године устаници су морали да напусте Ваљево, а Кулу преузимају Турци и претварају је у тамницу. При поновном ослобођењу Ваљева 1815. године, устаници су затекли Кулу пуну измучених Срба, а војвода Сима Ненадовић, револтиран поступком Турака, наредио је да се Кула запали, да би је Кнез Милош Обреновић обновио 1836. године. 

Leave a Comment