Пројекти предвиђени за реализацију у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) обезбедиће већу енергетску ефикасност, смањење загађења и значајну уштеду не само у буџету града Ваљева, већ и у кућним буџетима грађана, речено је данас приликом представљања пројеката од стране представника ЕБРД-а и града Ваљева.
О значају овавких пројеката за Ваљево говорили су градоначелник др Слободан Гвозденовић, члан Градског већа Никола Поповић и директор ЈКП „Топлана- Ваљево“ Зоран Степановић.
Пројекат се састоји од неколико пројеката који се преко система даљинског грејања ЈКП „Топлана“ повезују у једну целину.
„Веома сам задовољан да Ваљево буде један од првих градова у Србији који ће реализовати пројекте који ће уштедети енергију и смањити трошкове грејања. Пре свега је важно да се укине мазут као погонско гориво, што смо већ једним делом и урадили у Топлани, с обзиром да користимо течни гас. Да се побољша енергетска ефикасност стамбених објеката, што је један велики задатак, с обзиром да у Ваљеву имамо 614 стамбених објеката колективног становања, а многима треба не само да се побољша енергетска ефикасност, већ и да се реконструишу и реновирају фасаде. То је један велики посао. Оно што се већ деценијама и годинама прича у Ваљеву је прикључење додатних објеката на систем даљинског грејања. Нећу да говорим о пропустима који су били у неком ранијем периоду, када је можда било и непланског ширења мреже, тамо где не можете очекивати да се нађу нови корисници даљинског грејања. Свакако да би то био један од значајних параметара, ако већ причамо и о аерозагађењу“, рекао је градоначелник Ваљева.
Он је нагласио да је Ваљево град који 20. августа неће имати ниједног динара задужења и Ваљево је град, према агенцији „Мудис“, који има међу три најбоља буџета у Србији, заједно са Београдом и Новим Садом.
„То говори о компетентности градске Владе коју сам ја предводио. Уосталом, када бројке говоре и богови ћуте“, закључио је градоначелник.
Члан Градског већа Никола Поповић је потом представио ова три пројекта, процењене инвестиције од 13 милиона евра.
„Сви знамо за проблеме које град Ваљево има са аерозагађењем у зимском периоду, који је вишедеценијски проблем и који није могуће једноставно и брзо решити. Тај проблем изискује дуготрајне, вишегодишње напоре и мултидисциплинаран приступ. Већ више од 12 месеци разматрамо разне пројекте и у контакту са ЕБРД дошли смо до неколико пројеката, које ћемо кандидовати за реализацију у наредном периоду. Оно основно са чиме смо кренули је градска Топлана, да максимално рационализујемо рад, снизимо трошкове, побољшамо ефикасност, да бисмо у наредном периоду то искористили да дође до смањења цена и других погодности за кориснике и да би имали бенефите да пређу са индивидуалних ложишта на систем даљинског грејања. Ови пројекти и директно утичу на смањење аерозагађења, али и индиректно са прикључењем нових корисника којима ће се обезбедити нови услови“, у уводном обраћању је истакао Никола Поповић.
Први пројекат се односи на уградњу топлотне пумпе вода-вода кроз коришћење отпадне топлоте из постројења за прераду отпадних вода. Резултати пројекта се огледају у замени приближно 49% енергената обновљивим изворима енергије, великим уштедама, смањењу аерозагађења. Ово би био први пројекат овог типа на територији Југоисточне Европе. Инвестиција би се исплатила кроз уштеде за нешто више од 4 године. Уштеда би била око 400.000 евра већ од прве године, чак и уз отплату кредита.
Други пројекат се односи на енергетску ефикасност и енергетску санацију зграда које су прикључене на систем даљинског грејања Резултати пројекта се огледају у уштеди топлотне енергије у просеку 55% , смањену трошкова за енергенте, смањењу аерозагађења. Инвестиција би се исплатила кроз уштеде.
Трећи пројекат је прикључење постојећих стамбених зграда на систем даљинског грејања. Резултати пројекта су смањење аерозагађења, уштеда топлотне енергије у просеку 55%, визуелно побољшање изгледа зграда.
„Технологија коришћења топлотних пумпи у системима даљинског грејања је доказана технологија и користи се деценијама у многим земљама, а посебно у нордијским земљама. Врло је лако проценити ефекте оваквог пројекта, а у Југоистичној Европи и у Србији оваквих пројеката није било. Да би пројекат био успешан морају да се поклопе неки технички услови. А управо у Ваљеву имамо такву ситуацију да се Постројење за прераду отпадних вода налази у непосредној близини Топлане, што перформансе оваквог једног пројекта доводи до тога да овакво постројење нема никакву емисију нити ЦО2 ни осталих загађујућих материја. Овакав пројекат неће повећати трошкове грађанима који се греју на систем даљинског грејања, граду и Топлани“, рекао је Бојан Богдановић, менаџер пројекта.
„Сам пројекат је само процена у овом тренутку, а након процене претходне студије оправданости ћемо дати детаљније процене и квантификовати резултате, финансијске ефекте и анализу. Све индиције указују на то да је пројекат више него исплатив“, каже консултант на пројекту Радослав Галић, из фирме „Квидита“ Београд, која је добила уговор са ЕБРД-ом за израду претходне студије оправданости.
Директор ЈКП „Топлана-Ваљево“ Зоран Степановић је рекао да је реализациојом пројекта КФВ 4 у претходном периоду од 2012. до 2016. године вреловодна мрежа проширена тако што је прошла поред многих објеката који немају секундарне инсталације грејања. Укупна површина тих објеката је око 80.000 квадратних метара.
„Идеја и циљ овог трећег пројекта је да се ураде инсталације грејања у објектима који их немају, што би омогућило Топлани да их прикључи у систем. С обзиром да се ради о објектима који су рађени између 1950. и 1970. године, ови објекти би били предмет и другог пројекта, а то је да се уради енергетска санација. Будући корисници би добили изолован објекат са инсталацијом грејања, при чему су прелиминарни трошкови око 80 евра по квадратном метру. Тај новац би се повратио из уштеда за изолацију објеката, а има и других предности. Ти објекти би и визуелно изгледали боље него сада, као и да би услови боравка били знатно бољи“, рекао је Зоран Степановић.
У сарадњи са Владом Аустрије, ЕБРД је формирао програм за обновљиве изворе у даљинском грејању. То је програм који је намењен целом Западном Балкану. Из тог програма се помаже развој обновљивих извора. Ову студију је ЕБРД финансирао у износу од 75.000 евра.
