Најбољи где год да се појави
Алекса Мирковић је рођен 1997. године. Студент је друге године на Музичкој академији у Источном Сарајеву, на одсеку за хармонику. Завршио је музичке школе “Живорад Грбић” у Ваљеву и “Коста Манојловић” у Земуну, као ђак генерације.
Алекса је извођач, композитор и аранжер. Добитник је 77 награда на домаћим и иностарним такмичењима, од којих 60 за прво место.
Само у 2017. години Алекса је био победник 67. Светског трофеја хармоника у Француској, у категорији композитора.
Добитник Гранд прија на интернационалном такмичењу у Летонији.
Победник на Мајским сусретима хармоникаша у Лазаревцу.
Победник на Петом Интернационалном фестивалу хармоника “Мех фест” у Београду.
У понедељак, 9. априла, Алекса је одржао концерт у ваљевском Центру за културу. До сада је одржао око 600 концерата у земљи и у иностранству.
Алекса, када је откривен Твој таленат за музику?
Таленат за музику, који сам наследио од мајке, откривен је врло рано, када сам имао пет година, рекао бих у право време да се на њему може радити и постепено развијати.
Да ли још неко у Твојој породици, осим мајке, поседује дар за музику?
Да. Поред мајке која је професор клавира у Музичкој школи у Ваљеву, брат је веома успешан извођач – кларинетиста, док су и бака и дека са мамине стране поседовали дар за музику и били чланови аматерских хорова и културних друштава.
Да ли Ти је постало нормално да си скоро увек најбољи, у свакој средини и на сваком такмичењу на коме се појавиш?
Не бих могао рећи да је тако. За мене је свако такмичење “кретање од нуле”. Многи извођачи се препусте уживању после тренутних успеха не остављујући довољно времена за припремање нових, што може бити јако лоше по каријеру, у чијем току се, уколико се таква пракса често понавља, деси нагли пад.
Ти си ивођач на хармоници, али и композитор и аранжер. Да ли очекујеш да током целе каријере будеш све то, или ћеш бити само композитор или само извођач?
Нисам сигуран. Моја каријера ће умногоме зависити и од тога где ће ме животни пут нанети. У сваком случају волео бих да наставим да компонујем.Композиције су, ипак, један траг који остаје иза нас, док извођаштво зависи од многих животних околности и за то је потребно пуно рада и пожртвовања, одрицања од времена намењеног породици и пријатељима, и многих других ствари. Видећемо, човекова је судбина често непредвидива.
Која Ти је од освојених награда најдража а која је најпрестижнија?
Свака награда је на свој начин драга и свако такмичење носи одређене успомене и сећања. Ипак, када бих морао да се одлучим, најдража ми је победа на такмичењу у Источном Сарајеву 2014. године, што због тога што је то била моја прва победа у класи професорке Данијеле Ракић, толико и због тога што је то био један од мојих најбољих наступа у досадашњој каријери.
Имаш ли Ти узоре које следиш и чија би умећа желео да достигнеш?
Да, имам узоре. Свако их има. За мене су то мајка, моја садашња професорка Данијела и први професор Зоран Ракић, као особе и педагози, док међу музичким извођачима имам више узора, али не бих никога могао посебно да издвојим, јер свако од њих има неку карактеристику која ми се свиђа.
Шта теби значи музика? Да ли је она већ постала главни основ Твог идентитета?
После 13 година бављења музиком она свакако постаје главно обележје мог живота. Мени се јако свиђа тај свет, који као да је засебан, паралелан са свакодневним збивањима у другим сферама и у који увек може да се “побегне” и ствара, враћајући тако наду и веру у боље. Музика је свакако основ мог идентитета.
Како замишљаш властиту будућност? Да будеш широко признат композитор и извођач, или професор на некој од музичких академија?
Волео бих и једно и друго. Свакако је предиван осећај бити на сцени, међутим, стварање нових извођача је свакако нешто у чему бих желео да се опробам. Најпре у основној и средњој музичкој школи, а тек када ту стекнем искуство – на некој музичкој академији. Мислим да је ово поступно напредовање веома битно и правилно у развоју сваког успешног педагога.
Какав је реноме Музичке академије у Источном Сарајеву?
Не бих могао да коментаришем реноме било које установе, јер на то утиче много фактора, али оно што могу рећи је да је Смер за хармонику на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву један од најбољих и најуспешнијих на овим просторима и да сам задовољан студирањем на овој установи.
Како је протекао недавни концерт у Вањеву? Да ли си ти интимно задиовољан тим концертом?
Концерт у Ваљеву у оквиру програма “ВАприл” протекао је веома успешно. Био је то један леп концерт, са нешто мањим одзивом публике од очекиваног, са разноврсним програмом у ком је свако могао да нађе неку нумеру која му је прирасла срцу.
Шта Ти значи Награда града Ваљева?
Награда града Ваљева је једна велика потврда досадашњег рада и исправности пута на коме се налазим, али и показатељ да тај рад неко прати и одобрава. Свакако је то највеће признање које један појединац може добити и подстрек да наставим у том правцу и да на награду одговорим новим успесима. То је уједно и велика одговорност.
